On je izgubio. Nešto. Zauvek

       Bol koji steže grudi je toliko jak ali neću da zaplačem. Danas ne, iako jesam. Sutra ću da pijem da ublažim bol i da se doteram i budem lepa i hladna uz suze. A danas pokušavam da sam srećna. On je mnogo pogrešio, ali...  Nema više šanse. Izvukao je sve keceve iz rukava. Nema nijednog više. On je izgubio. Nešto. Zauvek. Ali .. Želim mu svu sreću. I sebi je želim. Ja ću se boriti za nju, a njemu je želim.

A sa njim... Gotovo je

    A sa njim... Gotovo je. Pokušala sam sa muškarcem po poslednji put na ovaj način. Sad sam sama i pokušaću tako. Ne ide mi sa njima. Ja sam "ubica" muškaraca. Partibrejker. Jedem momke. Dalje od mene. Upozoravam vas sve.

    Ovaj nije poslušao. Sad se nervira i "mrzi" me. Ne znam šta da kažem. Sem da nisam dobro. Sem da... Idem dalje. Sa velikim bolom u grudima. To valjda nije opasno. Šta god... Sa hiljadu misli... Idem dalje. Zbunjena. Razočarana. Zgrožena.

Moj svet niko neće dodirnuti

         Moj svet niko neće dodirnuti. Ima on svoju kapiju, koju niko preći ne može. Moj osmeh neće poremetiti niko, jer on postoji i kad ne bi trebalo. Mene neće niko preobratiti, jer ja volim samu sebe baš ovakvu kakva sam. To što sam pomalo drugačija je moj izbor. To je moj način da preživim u ovom svetu. Da proživim svoj život, a preživim ovakve ljude i „ovo vreme“.