On je izgubio. Nešto. Zauvek

       Bol koji steže grudi je toliko jak ali neću da zaplačem. Danas ne, iako jesam. Sutra ću da pijem da ublažim bol i da se doteram i budem lepa i hladna uz suze. A danas pokušavam da sam srećna. On je mnogo pogrešio, ali...  Nema više šanse. Izvukao je sve keceve iz rukava. Nema nijednog više. On je izgubio. Nešto. Zauvek. Ali .. Želim mu svu sreću. I sebi je želim. Ja ću se boriti za nju, a njemu je želim.

A sa njim... Gotovo je

    A sa njim... Gotovo je. Pokušala sam sa muškarcem po poslednji put na ovaj način. Sad sam sama i pokušaću tako. Ne ide mi sa njima. Ja sam "ubica" muškaraca. Partibrejker. Jedem momke. Dalje od mene. Upozoravam vas sve.

    Ovaj nije poslušao. Sad se nervira i "mrzi" me. Ne znam šta da kažem. Sem da nisam dobro. Sem da... Idem dalje. Sa velikim bolom u grudima. To valjda nije opasno. Šta god... Sa hiljadu misli... Idem dalje. Zbunjena. Razočarana. Zgrožena.

Moj svet niko neće dodirnuti

         Moj svet niko neće dodirnuti. Ima on svoju kapiju, koju niko preći ne može. Moj osmeh neće poremetiti niko, jer on postoji i kad ne bi trebalo. Mene neće niko preobratiti, jer ja volim samu sebe baš ovakvu kakva sam. To što sam pomalo drugačija je moj izbor. To je moj način da preživim u ovom svetu. Da proživim svoj život, a preživim ovakve ljude i „ovo vreme“.  

Ako se ne sretnemo nismo suđeni

     Čekam te, čekaj me. Ako se ne sretnemo, nismo suđeni. Život ima zacrtane svoje puteve. Biramo ih, ali nema mnogo opcija. Samo znaj da ću te se sećati u nekim ovakvim trenucima, trenucima slabosti. Trenucima kada osećam samoću. 

      Nadam se samo tada, jer sam odlučila tako. I na kraju, želim ti sve najlepše. Ja nisam najlepše što ti se može desiti, pa nisam ni htela da ti stajem na put. Ako te ipak put još jednom dovede meni, biću tu. Čekam.

Opet pominjem nas

 

      Opet pominjem nas. Mi nismo postojali, samo ti i ja, naši pogledi i poneka reč. Ja ti nisam verovala, ti si lepo lagao. Ja se nisam trudila, ti si lepo odustao. Prestalo je sve, možda zbog našeg ponosa, inata. A što bi i počinjalo. Bilo je lepo videti u tvojim očima toliko tajni i to je sve. Ne bismo uspeli, znam. Mada, kažu da ne znaš ako ne pokušaš.
     

       Nisam pokušala, samo sam znala. To je taj ženski instikt, koji dokazuje i zaključuje o stvarima bolje od bilo kakve analize, bilo kakvih ispitivanja. Imala sam taj osećaj da ti nisi dečko, čovek, za mene. Imala sam osećaj da ja nisam za takvo vezivanje. Haos u mojoj glavi mi je dovoljan. Nije mi bio potreban haos u srcu.



by M.B.

A gde smo mi?!

     
         Nisam sama. A tako sam sama. Nisam u zabuni, a tako sam zbunjena. Tako sam tu, tako si tu, a tako nas nema. Tako nam je lepo, a tako nismo mi. Ne znam šta se dešava. Ljubav je tu. A gde smo mi?

         Gde smo pogrešili, da li se znamo, da li si moj, da li sam tvoja, da li se razumemo, da li me čuješ? Ti veliki stvore, dokle misliš da me zbunjuješ? Tako je, pa nije. Idem, pa neću da idem. Idi, pa ostani. Preko glave si mi, pa volim te.
                                     

Deca danas nemaju vremena da budu deca

Da budem naivna i smešna i šašava i detinjasta. To mene ispunjava. Sa ponašanjem deteta razmišljanjem odrasle osobe, snovima deteta i telom studenta. Emocije i moj psihički život su mi ponovo u haosu. Ne želim da se sredim. Nekako mi je lepše ovako, u inat svima. Jer oni žele da me skroje po njihovoj meri.

♥

Ja želim da budem današnja fabrička greška.I mrzim to što sam odrasla. Možda je ipak moguce u duši ostati dete, onako između šetnje realnog i vasionske mašte. Žalosno je što deca danas nemaju vremena da budu deca.

Volite, makar samo sebe ♥

     

      Ako je jedna ljubav nemoguća, postoji još hiljadu drugih. Ako ne možete da volite jednu osobu tom današnjem ljubavlju, onda volite bilo šta. Čekajte, zar vi ne volite, pa makar i sebe? Zar ni to? Ne razumem.

  Ljubav je, kako god okrenemo, najdivnija stvar, najlepša hrana i najteža za objašnjavanje. Obogatite se, tako što ćete početi da volite dobrotu ili iluziju dobrote u ljudima, a ne tako što ćete im tražiti mane.




by M.B.

Kad ode - stane puls

       

      Ne znam. Stvarno ne znam, cime sam ovo zasluzila.  Zasto opet razoracenje?! Ne razume taj glupi muski mozak kako boli zensko srce. Ne razumeju koliko emocija stane u njemu. Ne razumeju da tu ima mesta samo za jednog. I kad taj ‘jedan’ ode, srce ostane prazno. Nema nicega. Stane puls. Ne ubrizgava se krv u vene. A posle toga vise nista nije bitno. Nije bitno jer nema dalje. 

Bitno je koliko sam tvoja ♥

     

        Na kraju nije ni bitno da li znam koji je glavni grad Svedske, ni to kako nastaju soli, ni to sta je pisac hteo da kaze, ni to da skuvam jaje, ni to da se predam. Nije bitno sta se desilo.  Bitno je samo koliko sam spremna ljubavi da dam i koliko sve radim iz ljubavi. Bitno je koliko sam tvoja. Celim  telom i dusom. 

Ljubav

Ne, ipak sam srećna

        Ponovo zvezde, knjiga, muzika i ja. Ponovo onaj osećaj samoće. Obula sam svoje omiljene starke, stavila sam omiljeni karmin, obukla omiljenu haljinicu, ali sam pustila tvoju omiljenu pesmu. Opet se sećam svega. Uspomene mi prekrivaju oči. One sijaju, samo ne znam da li izazvane srećom jer sam doživela  tako nešto, ili izazvane tugom, jer je sve to prošlo. Ne, ipak sam srećna. 

By M.B.