Da budem naivna i smešna i šašava i detinjasta. To mene ispunjava. Sa ponašanjem deteta razmišljanjem odrasle osobe, snovima deteta i telom studenta. Emocije i moj psihički život su mi ponovo u haosu. Ne želim da se sredim. Nekako mi je lepše ovako, u inat svima. Jer oni žele da me skroje po njihovoj meri.
 |
| ♥ |
Ja želim da budem današnja fabrička greška.I mrzim to što sam odrasla. Možda je ipak moguce u duši ostati dete, onako između šetnje realnog i vasionske mašte. Žalosno je što deca danas nemaju vremena da budu deca.
Нема коментара:
Постави коментар