Deca danas nemaju vremena da budu deca

Da budem naivna i smešna i šašava i detinjasta. To mene ispunjava. Sa ponašanjem deteta razmišljanjem odrasle osobe, snovima deteta i telom studenta. Emocije i moj psihički život su mi ponovo u haosu. Ne želim da se sredim. Nekako mi je lepše ovako, u inat svima. Jer oni žele da me skroje po njihovoj meri.

♥

Ja želim da budem današnja fabrička greška.I mrzim to što sam odrasla. Možda je ipak moguce u duši ostati dete, onako između šetnje realnog i vasionske mašte. Žalosno je što deca danas nemaju vremena da budu deca.

Volite, makar samo sebe ♥

     

      Ako je jedna ljubav nemoguća, postoji još hiljadu drugih. Ako ne možete da volite jednu osobu tom današnjem ljubavlju, onda volite bilo šta. Čekajte, zar vi ne volite, pa makar i sebe? Zar ni to? Ne razumem.

  Ljubav je, kako god okrenemo, najdivnija stvar, najlepša hrana i najteža za objašnjavanje. Obogatite se, tako što ćete početi da volite dobrotu ili iluziju dobrote u ljudima, a ne tako što ćete im tražiti mane.




by M.B.

Kad ode - stane puls

       

      Ne znam. Stvarno ne znam, cime sam ovo zasluzila.  Zasto opet razoracenje?! Ne razume taj glupi muski mozak kako boli zensko srce. Ne razumeju koliko emocija stane u njemu. Ne razumeju da tu ima mesta samo za jednog. I kad taj ‘jedan’ ode, srce ostane prazno. Nema nicega. Stane puls. Ne ubrizgava se krv u vene. A posle toga vise nista nije bitno. Nije bitno jer nema dalje. 

Bitno je koliko sam tvoja ♥

     

        Na kraju nije ni bitno da li znam koji je glavni grad Svedske, ni to kako nastaju soli, ni to sta je pisac hteo da kaze, ni to da skuvam jaje, ni to da se predam. Nije bitno sta se desilo.  Bitno je samo koliko sam spremna ljubavi da dam i koliko sve radim iz ljubavi. Bitno je koliko sam tvoja. Celim  telom i dusom. 

Ljubav

Ne, ipak sam srećna

        Ponovo zvezde, knjiga, muzika i ja. Ponovo onaj osećaj samoće. Obula sam svoje omiljene starke, stavila sam omiljeni karmin, obukla omiljenu haljinicu, ali sam pustila tvoju omiljenu pesmu. Opet se sećam svega. Uspomene mi prekrivaju oči. One sijaju, samo ne znam da li izazvane srećom jer sam doživela  tako nešto, ili izazvane tugom, jer je sve to prošlo. Ne, ipak sam srećna. 

By M.B.